Немој ћеро, Ивана Арсић

Немој ћеро да одрастеш, пожелеће да те сломе
буди увек дете мудро, само терај ти по своме.
Немој злато да одрастеш, то је замка мени веруј
нек ти корак буде лаган, у смејању ти претеруј.
Немој душо да одрастеш, судиће ти безобразни,
а ти воли као дете, нек причају шта хоће разни…
шупљих душа, срца празни’.
Немој мила да одрастеш, вољу ће ти наметати,
а ти буди дете чисто што на себе неће дати.
Немој сунце да одрастеш, године су само број,
чак и седе косе буди плавокоси девојчурак мој